Psihologija laži 🤥 : Svi lažu, samo ja (možda) pričam istinu; Zašto lažemo terapeuta, samog sebe, pa čak i našeg Tvorca?
🪵 Laganje je deo ljudske prirode baš kao što je drveni nos deo Pinokija. Realno gledano, čovečanstvo od toga pati još od samog početka – prvi greh i izbacivanje iz Rajskog vrta dugujemo upravo jednoj sočnoj laži i potpuno amaterskom pokušaju njenog zataškavanja.
🌐 Pa ipak, u svakodnevnom životu mi nismo hronični prevaranti. Većinu vremena komuniciramo prilično iskreno, jer nam je istina i dalje svetinja. Ali... onda se ulogujemo na internet. A tamo važe potpuno drugačija pravila: ne samo da se obmanjuje neuporedivo više, već se laži šire brzinom šumskog požara i prete da nam spale poverenje u celo društvo.
❓ U ovoj epizodi odgovaramo na ključna pitanja, i to bez trunke laži: Koliko puta dnevno zaista slažemo? Da li smo s godinama postali gori? Mogu li laži ponekad biti ne samo korisne, već i moralno opravdane?
🧠 Kao psiholog, dugujem vam i onaj mračniji deo priče – saznaćete kada svakodnevno izmišljanje prelazi u tešku kliničku dijagnozu i zašto neki ljudi prosto ne mogu da prestanu da lažu, čak ni onda kada time uništavaju sopstveni život.
🎢 Spremite se za ludu vožnju: brojaćemo laži jednog američkog predsednika, naučićemo šta je omisivna laž i zavirićemo direktno u mozak onih koji majstorski prećutkuju istinu. Guraćemo suvi pirinač u usta, stajaćemo ispod jedne vrlo nervozne lampe u Pragu, valjaćemo snežne grudve i gledati Džima Kerija kako puca po šavovima od prevelike doze iskrenosti. A na samom kraju, putujemo u antičke Delfe po ultimativni savet – kako da preživimo ovu našu eru dezinformacija.
Dobro došli u epizodu u kojoj vam – sasvim iskreno – obećavam vrhunsku i, naravno, istinitu priču!🤞😌
🔔 Ako vam se dopada ova epizoda, kliknite na „Follow“ ili „Prati“ i ocenite podkast zvezdicama. Time pomažete da nauka stigne do još više ljudi. Hvala vam! ⭐
***
🎧 Slušajte Potres mozga na:
* Apple Podcasts 🍎
* Spotify 🟢
* YouTube 📺
* Amazon Music 🎧
* Deezer 💜
* Castbox 🧡
* Podcast.rs 🇷🇸
Ili ovde:
📱 Povežimo se:
* Instagram 📸
* Youtube 🎥
💌 Predlozi za nove teme ili pitanja:
pišite mi putem Instagrama.
***
📚 References & Scientific Background:
🔸 DePaulo, B. M., Kashy, D. A., Kirkendol, S. E., Wyer, M. M., & Epstein, J. A. (1996). Lying in everyday life. Journal of Personality and Social Psychology, 70(5), 979–995. https://doi.org/10.1037/0022-3514.70.5.979
🔸 Toma, C. L., Hancock, J. T., & Ellison, N. B. (2008). Separating fact from fiction: An examination of deceptive self-presentation in online dating profiles. Personality and Social Psychology Bulletin, 34(8), 1023–1036. https://doi.org/10.1177/0146167208318067
🔸 Blanchard, M., & Farber, B. A. (2016). Lying in psychotherapy: Why and what clients don't tell their therapist about therapy and their relationship. Counselling Psychology Quarterly, 29(1), 90–112. https://doi.org/10.1080/09515070.2015.1085365
🔸 Garrett, N., Lazzaro, S. C., Ariely, D., & Sharot, T. (2016). The brain adapts to dishonesty. Nature Neuroscience, 19(12), 1727–1732. https://doi.org/10.1038/nn.4426
🔸 Bond, C. F., Jr., & DePaulo, B. M. (2006). Accuracy of deception judgments. Personality and Social Psychology Review, 10(3), 214–234. https://doi.org/10.1207/s15327957pspr1003_2
🔸 Vosoughi, S., Roy, D., & Aral, S. (2018). The spread of true and false news online. Science, 359(6380), 1146–1151. https://doi.org/10.1126/science.aap9559
🔸 Serota, K. B., Levine, T. R., & Boster, F. J. (2010). The prevalence of lying in America: Three data points from a nationally representative sample. Human Communication Research, 36(1), 2–25. https://doi.org/10.1111/j.1468-2958.2009.01366.x
🔸 Kelly, A. E., & Wang, L. (2012, August 2–5). A life without lies: How living honestly can affect health [Paper presentation]. 120th Annual Convention of the American Psychological Association, Orlando, FL, United States.
🎵 Muzika / Music:
Ronald Kah (https://ronaldkah.de)
#PotresMozga #Psihologija #MentalnoZdravlje #Neuropsihologija #PsihologijaLaganje
Свака криза има свој заверенички наратив. Изнова и изнова куца час самопрокламованих стручњака, свезналица и пророка пропасти. Лажне вести ширење панике се размењују као вредне акције на берзи. Већина тога је очигледно нетачна, али пружа савршену дозу адреналина. Драме једноставно добијају више кликова од истине, која је најчешће много трезвеније. Човек тежи једноставним објашњењима за феномене које не жели да прихвати или не може да поднесе. Али зашто толико волимо те сценарије смака Света и зашто их се чврсто држимо чим нас 1 убеде?
И како бисмо ми сами требало да се носимо са таквим наративима и њиховим теоретичарима. Све то сазнаћете у овој епизоди патолошка љубав према завери зашто бисмо желели да је свет једноставнији него што јесте. Потрес мозга подкаст по свему што потреса наш ум наше емоције и наш свет са психолошкињом нином. Како год дописивали овај свет. Он је у сваком случају компликован м. Стално се дешавају ствари које не разумемо које не можемо да класификујемо и које нас једноставно обарају с ногу. Често 1000 људи стоје на границама европе.
Клима се убрзано мења, а глобална криза изненада окреће нашу свакодневницу на главачке. То је тешко процесуирати. Али. Наш мозак зна 1 трик и тај трик се зове редукција комплексности. Наш мозак филтрира и селектор информације оних повезује пакује, искривљује и по потреби улепшава све док тај компликовани свет напољу не постане барем донекле разумљив. Основни принцип гласи дакле кип ит симпл. У суштини, наш мозак је заправо невероватно лењ ми такве стратегије поједностављења користимо стално, ту спадају неписана правила менталне фиоке, али и предрасуде и клишеи.
Та такозвана ментална поједностављења нису ништа 2. До пречице у размишљању које нам помажу да свет учинимо разумљивим, али по цену истине. Као на пример што људе са вишком килограма често сматрамо нехигијенским и лечењем децу са наочарима сматрамо паметнијом, а мушкарце са широким раменима и атлетском грађом сматрамо агресивнијим. Све су то примери предрасуда дубоко неправедни наравно. Ари тако лепо једноставни. Ах абрахам линколн је наводно 1 рекао. Не свиђа ми се тај човек, мора ћу боље да га упознам.
Да бисмо донели праведни суд, морали бисмо, дакле да застанемо и размислимо. А управо то је напорно.
Разлог за све то је врло једноставан и он гласи, ми људи имамо дубоку потребу за каузалитет ом. То значи да увек тражимо образложење за оно што се дешава око нас и што опажамо својим чулима. То је и разлог због кога ми толико волимо оптичке илузије х. Да ли сте икада лежали на ливади, гледали у небо и у облацима видели снупија? Морам да вас разочарам, облаци су невини, ми смо ти који то учитавају. Наш мозак непрестано тражи смисао у стварима, јер тако настаје реду глави и ми се осећамо добро. Зато људи на лоту радо заокружују датуме свог рођења јер они желе да у чистој случајности створе смислену везу, иако је лото чиста срећа.
Али та самообмана да коначно имамо систем сугерише нам разумевање и смисао иза свега јер то смирује наш мозак. Заверенички наративи настају из истог разлога. Они су посебно популарни у ситуацијама које су непрегледне и које нас емотивно паралишу, као што је то била глобална здравствена криза. Свака криза нас све погађа и ми очајнички тражимо одговоре и онда. Појаве се људи са завереничком фантазијом испричају неку авантуристичку причу. Одједном је све објашњиво. Коначно знамо зашто се тај страшни догађај десио.
И најчешће се. А на сву срећу одмах именује и кривац. Како пријатно када желимо да свет буде једноставан и немамо више захтеве према истини јер она у свим овим питањима углавном не игра велику улогу. Дакле, важи старо правило психолога потреба човека за сигурношћу је увек већа од потребе за истина. Да ли сте чули за такозване равноземљаше? Присталицу ове заједнице заиста верују да свет уопште није лопта, већ равна плоча, баш као пица и да огроман ледени зид наводно спречава да неко падне када дође До ивице и да се мора прелију и завера налазе се наводно брине о Томе да нико за то не сазна као и што су све фотографије из свемира фалсификоване тако барем верују њихови следбеници, а.
Изворно овај покрет је потекао у 19. Веку од ултраконзервативних хришћана који су тврдили да су пронашли доказе за своју тезу у библији, али њихових присталица има и данданас и то. Иако су нил армстронг и његове колеге 1969 е отишли да провере и са месеца направили неколико заиста кул фотографија округла земље. То је х заиста незгодно јер је та теорија тада почела опасно да се љуља. Међутим, то уопште није умањило одушевљење овом завереничком идејом. Многи њени заговорници је се и данас чврсто држе.
И управо та тврдоглавост и немогућност да се научи нешто ново. Суштински су главни проблем завереничких наратива и њихових пророка. Знате, не би било страшно да неко у нешто верује и брани свој став све док остаје отворен за експерименте како би проверио тачност својих претпоставки. Том је у науци на крају крајева радимо сваки дан. Страшно је када се неко држи теорије, без обзира на то да ли чињенице говоре за или против ње, јер га заправо и не занима да ли је сопствена теорија тачна, већ само то да има неку теорију за коју може да се ухвати.
Како је социјални психолог курт левин 1 тако лепо рекао, једноставно нема ничег практичнијег од добре теорије.
Шетња. У сваку кризу човечанства увек је ишла и одговарајућа завереничка фантазија. То је одувек било тако код вулканске ерупције у помпеји за време куге и током оба светска рата. А ни последња Велика здравствена криза није била поштеђена тога. У 1 посада апсурдној теорији наводно је сироти бил гејтс циљано управљао инфекцијом како би уз помоћ своје фондације могао да продаје вакцине. 2. су вирус сматрали војним биолошким оружјем, криминалним пословним моделом фармацеутске мафије или чак апокалиптичном представом неке сатанистичке секте.
Сви ти наративи при том користе веома сличан образац. Узимају се омиљени непријатељи 1 друштва, као што су на пример зли бизниса вакцинама, опасно зрачење 5 г мреже или брутална индустрија меса и мешају се са тренутним страховима у вези са актуелном кризом. И од тога настаје изузетно опојно вино. Ко је помало има укус смисла? То је мешавина коју наш мозак управо због тога тако тешко може да одоли барем у 1. тренутку. Ако не направимо корак назад и 1. размислимо. Све би то заправо било прилично забавно да заверенички наратив и нажалост не наносе увек и значајну штету.
Јер као 1. они стварају страх и то управо код оних људи који су већ емотивно нестабилнији или несигурни. А као 2. Они померају фокус на погрешну страну, јер скрећу пажњу са проналажења правог решења. Али. Ако су завереничке идеје чињенично нетачне, зашто њихови пророци не одустају од њих, чак ни када им се супротставимо паметним аргументима. М. Зашто тако непоколебљиво инсистирају на својим погледима на свет? Социјални психолог леон фестингер посматрао је почетком педесетих година прошлог века у висконсину 1 малу секту такозване трагаче који је тада предводила извесна дороти мартин.
Она је предвидела смак Света за 21. 12. 1954. Велика поплава би наводно уништила већи део земље, али би ванземаљци спасили њене најверније пратиоце. Тако су трагачи чекали испред рата са спакованим коферима и у зимским јакнама. Али ништа се није десило свет није пропао и сви су се једноставно вратили кућама. Ја у. Неколико дана касније, вођа је објавила да их је њихова заједничка вера оново спасила од смака Света и да је човечанство добило још 1 шансу. Тако су поново били пуни вере. Смак Света је одложен за пар година, а секта је наставила да постоји још дуго, упркос низу других најављених, али никада остварених апокалипси.
Али то фестингер а није остављао на миру. Иако су све чињенице, говориле да тај поглед на свет није тачан. Они су га се чврсто држали и радије су извртали чињенице све док се поново не уклопе у њихов наратив, као у оној изреци. Оно што се не уклапа насилно се угура. Тај конфликт та противречност између сопствених уверења и стварности. Он је назвао когнитивна дисонанца. У каснијим истраживањима утврдио је да људи решавају те дисонанце на 2 начина. Ири признају грешку и промене своје понашање. Ири садрже старог уверења и прилагођавају свет док се поново све не уклопи.
Ово 2. је наравно много примамљивије. Јер не морамо да признамо кривицу и не морамо да се мењамо. Управо зато су дискусије са теоретичарима завере тако тешке и исцрпљујуће. У 1 тренутку постану емотивне и ружне и не ради се више о суштини, већ само о Томе ко је у праву. И ту долазимо До кључне тачке. Ко год верује да је смак Света неизбежан јер је човечанство скренуло са пута. Увек ће налазити нове поводе да све повеже. Све се уклапа у исти наратив. Зато се тачно на време са сваком новом кризом појављују исти дежурни катастрофичари.
Са подигнутим прстом говоре видите, јесам ли вам рекао? Сада је дошао крај. 1. 1999 е страх од миленијумске бубе, затим 2000 осме светска економска криза. Онда 2000 петнаесте мигрантска криза и коначно 2000. Двадесете глобална изолација. Дакле, све је то иста прича. Само другачије упакована. Како бисмо, дакле требали да се понашамо према таквим људима. Ја вам препоручујем да им покажете саосећање. Разумите њихову муку. То су сасвим обични људи који траже смисао и сигурност, баш као и сви ми. Али он једноставно не маре превише за истину, јер су им довољне те практичне теорије.
У многим случајевима иза тога се крије дубок страх од комплексности Света. Заверенички, наратив и и провокативна оптужбе су само погодни вентили. То иначе не треба да оправда њихове поступке, већ да помогне да их објаснимо. Дакле. Поступајте пажљиво када дискутујете са њима. Не наступате конфронтативно, избегавајте агресивна расправе. И најбоље је да емоције потпуно искључите из игре. Је често се теоретичари завере тада још дубље укопају у своје уверења по принципу сад баш у инат. У психологији се то назива бек фајер ефект или ефекат повратног удара.
Ако то више не можете да издржите, пустите их да причају и склоните им се с пута. Завереничке теорије често губе свој сјај сам ом чињеницом да их нико више не схвата озбиљно. Део.
Али хајде да се на крају вратимо нама самима и ми смо понекад тврдоглав и држимо се унапред формираног мишљења и често нисмо отворени за добре аргументе. Више неуронаучних студија је недавно показало, чак и када у таквим ситуацијама не желимо да признамо истину, ми нисмо сасвим слепи за њу, јер ми у мозгу носимо такозвани систем за детекцију грешака. Неуробиолошки ту спада и структуре као што су синглом или инсула. Обе структуре су познате као такозвани менаџери конфликта, што значи да се активирају код отворених противречности.
Студије о којима сам управо говорила показале су да се те структуре активирају чим препознамо да наша теорија има рупа и да смо можда погрешили. Дакле, имамо шансу да препознамо грешке и да из њих учимо и имамо шансу да променимо мишљење и стекнемо нове перспективе. Ако нам је природа или бог зависи у Шта верујете већ поклонила систем за детекцију грешака, онда се то сигурно није десило без разлога за то да искористимо. Препоручујем вам као што то препоручује ми самој себи изађите и сопствених ехо комора одмакните се од кафанских прича.
Као геофизици разговара само са равноземљашима. Тај никада неће стећи нову перспективу. Потражите нове погледе на свет, полазим од себе. Ја толико тога не знам. Грешим свакодневно, али се радујем свакој прилици да научим нешто ново и веровали или не. Ја највише профитирам када разговарам са људима који нису мог мишљења. Уметност и у Томе да свремена на време изазовемо свој мозак и да проверимо сопствено укорењено мишљење, тако што ћемо га довести у питање. Дакле, када сурфујете интернетом истражујете или гледате јутјуб виде користите свој мозак и не верујте свакој теорији само зато што звучи питко.
Препознајте нелогичности у причи је што критичније размишљате о стварима. То ћете више бесмислица препознати. Једноставно се запитајте као ми ово управо говори и зашто толико инсистира на Томе? Постоји ли можда неки разлог за то? Увек проверавајте извор то у веома много случајева разоткрива Велики део лажи.
Ђ. Свет је, нажалост. И покушај да га поједноставимо је као што смо чули психолошки разумљиво. Али он често искривљује истину на неправедан начин скреће пажњу са ефективног решавања проблема и ствара страх. Алберт ајнштајн је наводно 1 рекао када је бог стварао свет, сигурно му није била главна брига да га направи тако да га ми разумемо. Можда ми као друштво у глобалном свету морамо да признамо да је свет компликован и да ће такав и остати. То прихватање комплексности подразумева искрено признање да не можемо разумети баш све што се тамо напољу дешава и да ће неке ствари и у будућности остати необјашњиве.
Да нема све одмах некакав смисао и да морамо да поднесемо и контрадикторности. И да не можемо чак ни на све да утичемо онако како бисмо то желели, као и да ће се нажалост и у будућности увек изнова дешавати страшне ствари за које нећемо моћи одмах да пронађемо кривца. Али ја верујем ако себи признамо ту комплексност Света, онда ћемо га и много дубље докучити негус помоћ било какве јефтине теорије. А то ће нас на крају и довести много ближе ефективним решењима. Свет неће пропасти. Управо зато што смо ми као друштво већ превазишли толико много криза и зато што тамо напољу има толико дивних људи који засучу рукаве и граде уместо да мраче или да оцењују 2.
Чувајмо се дакле, завереничких наратива и непоштених покушаја да се комплексни феномени објасне поједностављеним погледима. Прихватимо да живимо у компликованом свету и да су потребни размишљање и разборитост да бисмо га обликовали на најбољи могући начин и то у свакој будућности која је пред нама. Слушали сте потрес мозга. Ја сам нина и хвала на слушању. Чујемо се ускоро.
6 дана.
Podbean