Ne gubite svoj osmeh/smeh – Zašto je humor u krizama sistemski važan
Zajedničko smejanje je više od prijatne zabave. To je zajedništvo, kultura i psihološka veština preživljavanja u teškim vremenima. Stoga su se ljudi kroz istoriju, čak i u krizama, uvek mnogo smejali zajedno. Humor ne samo da jača naš imuni sistem. Mi takođe stvaramo distancu od naših briga i pronalazimo psihičku ravnotežu. Posebno u vreme kriza, smeh štiti našu dušu i spasava nas u teškom periodu. Srdačno Vas pozivam na ovaj vedar/šaljiv podkast. Jer humor je sistemski važan… i to Vam kažem sa potpunom ozbiljnošću!
🔔 Ako vam se dopada ova epizoda, kliknite na „Follow“ ili „Prati“ i ocenite podkast zvezdicama. Time pomažete da nauka stigne do još više ljudi. Hvala vam! ⭐
🎧 Slušajte Potres mozga na:
Ili ovde:
📱 Povežimo se:
💌 Predlozi za nove teme ili pitanja:
pišite mi putem Instagrama.
📚 Pomenuti izvori i literatura:
• Viktor Frankl: "Zašto se niste ubili" (Man's Search for Meaning)
• Umberto Eco: "Ime ruže"
• Leon Festinger: Teorija kognitivne disonance
• William Fry: Istraživanja o gelotologiji (nauka o smehu)
Musik: Ronald Kah (https://ronaldkah.de)
#PotresMozga #Psihologija #SmehKaoLek #MentalnoZdravlje #Neuropsihologija
Шта мислите колико пута дневно се смејете? Дакле, деца се смеју чак 200 пута дневно одрасли то успеју једва 20 пута. А негде између плаћања рачуна и вечерњих вести смо ваљда заборавили како се то ради. Свеукупно је то тужно јер је смех апсолутно системски важан за нашу психу. И зашто нам баш у кризним временима смех помаже да заштитимо и ојачамо душу. То ћете сазнати у мом подкасту, снажни и стабилни кроз кризу како помоћу хумора стварамо дистанцу и проналазимо баланс. Потрес мозга подкаст о свему што потреса наш ум наше емоције и наш свет.
Са психолошкињом нином.
Како смо управо чули одрасли се смеју још само ретко док се наша деца насупрот Томе смеју 10 пута више. У 1 недавној анкети међу децом, зашто се њихови родитељи тако Мало смеју? Најчешћи одговор који су деца дала био је зато што наши родитељи морају тако пуно да раде и немају времена. 2. студије то потврђују. 1 студија стенфорд јуниверсити дошла је недавно До резултата да се просечан американац на свом радном месту сме једва још 5 пута дневно. Дакле. Најкасније сада човеку смех заиста може да преседне.
И као друштво смејемо се заправо све мање. На пример, осамдесетих година европљани се смејао још око 18 минута дневно, а данас је то једва 6 минута. Питање гласи. Дарије наш живот заиста постао толико су мора. А у сваком случају се може рећи, ако се не смемо, недостаје нам важан вентил, јер које мање духовит тај губи јако јако брзо 1 од најважнијих баланс у животу. Део.
Пра принцип биологије јин и јанг то нема везе с зутер иом или звучним чинијама без бриге, већ описује 1 основни закон. Наиме, стално супротност, односно сталну смену између 2 пола. У природи се све њише између та 2 пола тамо амо. Излазак сунца који следи након заласка осека која следи након плиме или опуштање мишића која наступа након напрезања систола срца коју прати дијастола и тако даље и тако ближе. Тачно тако је и са нашим расположењем у свако депресивно расположење иду радост и хумор који га уравнотежују управо у кризним временима, која су, као што је познато, обележена са пуно несигурности, анксиозности, неразумевања, можда чак и беса смех представља неизоставну емоционалну равнотежу.
Претпоставља се да можда баш зато и животиње могу да се смеју и ако им заправо недостају више когнитивне функције. Шимпанзе. На пример, наши директни преци смеју се веома, веома много и младунци мишева. Како су научници недавно утврдили, кикоћу се кад их њихове мајке голицају, а 1 радна група из бремена је чак од папагаја утврдила да увек изнова постоје појединци у групи. Који преузимају улогу ентертејнмент, такорећи и подстичу групу на опште брбљања. Смех, дакле није само ствар човек, а многа бића изгледа профитирају од те уравнотежујући функције смеха и преко њега осећају растерећење, али и осећај заједништва и то међусобно изражавају.
Смех се не ограничава само на душу он има читав низ позитивних утицаја на различите телесне функције. Тако је на пример 1 измерено да се при смејању неком вицу До ћелије транспортује знатно више кисеоника и да су мишићи значајно боље прокрвљени. Осим наравно, ако су вицеви били веома лоши. Осим тога, показано је да се јача наш имуни систем. Конкретно се, наиме, током смеха повећавају број и активност такозваних т лимфоцита и природних ћелија убица. Оба типа ћелија су нам потребна да би смо се одбранили, на пример од вируса или других узрочника болести.
То је открио још отац истраживања смеха вилијам фрај. Психијатар и научник из охајо, који је шездесетих година себе и пар испитаника посадио испред телевизора и морали су да гледају епизоду стен соли. И редовно на сваких пар минута вадио је себи и својим испитаницима крв. Што је епизода била смешнија, то су јаче расли т лимфоцити и ћелије убице у крви. Хумор нас осим тога чини отпорнијим на бол. Да би се то открило у науци постоји такозвани тест оптерећења леденом водом. При том се рука држи у канти ледене воде све док се то више не може издржати.
Ледена вода има температуру отприлике, око тачке, смрзавања, дакле заиста непријатно. 1 радна група из швајцарске открила је пре неколико година да су испитаници након 1 епизоде британске комедије мистер бин могли дуже да држе руку у леденој води, него они који нису добили ништа смешно да гледају. Дакле, није било само гледање телевизије по себи, већ смешни садржај емисије. Тај који их је учинио неосетљивим на бол. Хумор, дакле, има читав низ позитивних дејстава на тела, али он развија и низ узбудљивих позитивних утицаја на нашу психу и управо њих ћемо сада чути.
Хумор пружа утеху солидарише и скреће пажњу, али оно најважније од свега је. Он испушта притисак. И то због тога што сасвим краткорочно губимо контролу. 1 главна разлика између хумора и туге је, наиме, та да се туга увек покушава некако потиснути. Негативна осећања се обично одликују тиме што човек покушава да их контролише и тачно то кошта снаге и проузрокује и саму патњу. Студије о љубавним јадима су на пример, 1 показале да је бол у срцу тада посебно оптерећујући када се покушавају потиснути та негативна осећања, а много мање када се допусте.
Ако заиста доброг хумора тачно то управо није могуће, јер срдачан смех значи губитак контроле. Ми пуцамо из себе и одједном се све отпушта. Амерички историчар и социолог сирил паркинсон је 1. Рекао ко се нечему смеје, тај се и ослобађа терета. И ујемо шансе менаџменту важи сасвим уопштено да напори контроле увек замарају, а пуштање контроле ослобађа и зато хумор сме понекад буде и луд сме да буде ујед љив или чак да иде До границе доброг укуса. Јер вицеви који прелазе границу или приче које изненађују на сасвим луд начин они развијају и посебно Велики облик растерећења.
Како се то лепо каже, постоје 3 душевна стања у којима је све дозвољено хумор Сан и психоза. Аха аха. Предавање контроле помаже да се апсурдне ситуације боље сваре и да се сасвим уопштено ослободимо оптерећења. Прављење вицева о ситуацији која је све само не смешна ствар, а посебно добру дистанцу, управо према тој оптерећујућој ситуацији. Можда знате за јеврејску психијатра виктора франкла који је део свог живота провео у концентрационом логору и нажалост оба родитеља изгубио у тим логорима. Он је годинама касније извештава о Томе да су јевреји у концентрационом логору веома често правили вицеве о нацистима, што њихову ужасну патњу ни на који начин не треба да умањи.
И баш тај логорски хумор како га је франко назвао, наравно није могао пресудно да побољша њихов положај, али. Он је био ефективно оружје у борби за психичко самоодржање. И тако све До данас у скоро свакој ужасној кризи човечанства проналазимо приповедаче забављаче кабаретске уметнике или карикатуристе који су људе наводи ли нас смех да би створили неопходну дистанцу, барем привремено. Сетите се на пример пикарског романа о добром војнику швејк у или сатиричног недељника симплицисимус у епохи око оба светска рата.
Сећам се 1 сцене која се одиграла током самита г 20 у хамбургу, при чему је дошло До бројних испада бесних делова становништва и одједном. Пробио се 1 човек кроз масу са ручно направљеним и обојеним знаком и шетао сасвим душевно миран кроз групу демонстраната. Свако ко је прочитао тај знак морао је одједном да се насмеје и одустао је од својих бесних радњи јер је на знаку писало. Ја сам станар и желим само кратко дое деке х. Хвала, то је било савршено оружје против страха и на кратак. Тренутак је испустило притисак из котла у року од неколико сати слика се проширила по свим друштвеним мрежама.
Део. Чишћење емоционалног оптерећења назива се и катарза а она је управо код хумора, посебно јака што је код низа здравих испитаника то и научно доказано. Морали су да гледају тужне филмове и били су бомбардовани поражавајући вестима из целог Света. Расположење након тога разумљиво било потонуло. Онда су им дали позитивне вести оне саме су једе изазвале побољшање расположења, али ако су биле духовите, онда је то успело знатно боље. Узгред тачно из тог разлога владари који своју владавину граде на страху и ужасу немају никакве воље за хумором у становништву које угњетавају, јер народ који још може да се смеје евентуално чак и сопственим противницима много је мање уплашен и тиме и мање подложан манипулацији.
И данас диктатори у земљама које укидају демократију поред опште слободе штампе, увек, веома, веома радо и брзо забрањују карикатуристе који сатиром или црним хумором отапају страхове. Ужасан терористички напад исламистичких фундаменталиста на редакцију новина шарли ебдо у паризу у 1. 2015. није био случај ност. Можда знате још онај сасвим предиван роман умберта ека име руже у принципу се у радњи ради о тачно тој теми. У 1 забаченом манастиру лигури, северној италији почетком 14. Века долази До низа бестијалних убистава и 1.
Фрањевачки монах и његов искушеник истражују тај случај. И откривају да су убиства повезана са тајанственом књигом, чије појављивање црква жели да спречи по сваку цену. Ради се, наиме, овај о 1 изгубљеној књизи од аристотела која се бави комедијом и смехом. И црква жели ту књигу апсолутно да држи подаље од богобојажљивих хришћана, јер када су људи ослобођени хумором, онда црква не губи само контролу, већ се губи и могућност контроле. Укратко речено смех убија страх, а тиме и моћ оних који владају страхом.
Део. Део.
Дакле, никада не дозволите да вам одузму смех, јер без смеха живот је једва вредан живљења, без обзира колико сте физички здрави, колико успеха имате или колико сте богати. Ко се од вас још сећа дивне дечје бајке тим талер зна на Шта мислим. Тим продаје свој смех ђаволу и од тада му се испуњава свака жеља, али срећним га то не чини, јер без смеха је све ништа. Пронађите у кризним временима увек изнова и сасвим свесно слободне просторе у којима се нећете бавити бригама свакодневнице, већ ћете на одређени тренутак пустити све.
Гледајте смешне филмове, играјте се и смејте се заједно. Читајте вицеве једни другима, радујте се ситницама око себе, пронађете оно апсурдно, комично и лудо у свету. Узгред, укључите слободно притом и себе. Важно је да човек може да се смеје и самом себи и да не схвата себе увек превише важним или превише озбиљним. Негујте свој смех и то сваког дана изнова увек изнова, за разлику од. Тоалет папира добро расположење не можете да гомилате, јер добро расположење мора увек изнова да се свеже припреми од састојака који су управо непосредно око вас.
Хумор не значи стављање ружичастих наочара. Не ради се о Томе да се нешто наивно улепшава и да се искључује оно негативно што се у нашем свету свакодневно дешава. Већ се ради о Томе да се ружним стварима које се тамо напољу дешавају. Увек супротстави нешто позитивно. Ради се о фер ној баланс, ради се о равнотежи. Ради се о смени. Ради се о поравнању, ради се о иљину и јангу.
И запамтите смех не може да излечи сваку нашу рану, али нам може помоћи да психички пребродимо већину криза јер је смех системски важан. Поклоните стога себи и другима, можда најлепши и најјачи лек који смо ми као људи икада измислили заједнички смех.
Podbean